Još ponešto ...
„Ćumur za roštilj“ – proizvodnja u vranjskom i leskovačkom kraju se obavlja u limenim i zemljanim ćumuranama. Manji deo se proizvodi u zidanim ćumuranama. Verovatno se zapitate u čemu je razlika. Pokušaćemo u par rečenica da objasnimo...
- Limene ćumurane – obično su manjeg obima nego zemljane, prozvodnja ćumura u njima se obavi za nekoliko dana i ćumur iz njih je manje kaloričan nego iz zemljanih, što se i pretpostavlja kao njegova mana. Takođe je i manje gustine, samim time i manje prosečne težine. Ono u čemu ima prednost je njegova čistoća – nema nikakvog stranog mirisa, ako je izrađen od bukve ili hrasta, dosta je suvlji i vrlo pogodan za roštiljanje, jer je lako zapaljiv. Kao takav, nije toliko podesan za pečenjere koje zahtevaju kaloričniji ćumur.
- Zemljane ćumurane – obično su većeg obima nego limene, proizvodnja ćumura u njima je dugotrajnija, samim tim je takav ćumur dosta kaloričan. U našim ispitivanjima smo dolazili do fantastičnih rezultata - sagorivost 97,50%, pepela 2, 5%, isparivosti 7,5% i vlažnosti 3,2%. Kao takav on je podesan za pečenjare, naravno i za roštiljanje. Shodno svom kvalitetu, ima nešto veću cenu, nego onaj iz limenih ćumurana. Veće je gustine, samim time i veće prosečne težine.
- Proizvodnju obavljamo na isključivo starinski način, bez komercijalizacije koja se javlja usled povećane potražnje ove sirovine.
